Salata od kiselog kupusa

Baš mi je bilo žao spavati svih ovih noći velikog snijega, kada je tako lijepo sipalo iz neba, pahuljasto i škripavo pod nogama. Pa kad čedovišta zaspu, izađem, hodam pa se družim sa sobom.  Provirim glavu kroz prozor, zima me uštipi za lice, zažmirim i poželim opet da progutam Karenjinu za par dana u komadu. Pa da odbolujem sve ljubavi Remarkovih, Selimovićevih i Hemingvejevih likova. Odrastalo se na romantičnoj literaturi 🙂  A za 10 njemačkih maraka moglo se kupiti 50 metara prašnjavog i žutog Tolstoja, ma pola kamiona knjiga, raznih, što smo moj brat i ja i radili. Uglavnom ruskih, a kojih bi drugih 🙂

U tim ruskim romanima nekako se uglavnom jeo boršč. Ruska čorba od cvekle, kupusa i raznog korjenastog povrća koja se kuha nekoliko sati valjda…Duže kuhanje i korjenasto povrće se preporučuju za hladno vrijeme jer daju snažnu energiju koja je potrebna da nas ugrije po minusu, pa nije ni čudno da potiče iz Rusije. Ja ne volim dugo kuhanje, ni zimi.  Zato vam neću sada o čorbi nego o kiselom kupusu.

Zašto mi se javila ideja da na kraju zime napišem post o kiselom kupusu? Kiseli kupus nije samo za zimu, kako je to uobičajeno, jer fermentisana hrana je toliko dobra za naš organizam da bismo trebali cijelu godinu da je jedemo. Skoro sam naišla na glavice mladog kupusa u piljari, iako mu baš sada i nije sezona, a potrošili smo zalihe glavica kiselog kupusa, pa sam pomislila zašto se kiseli kupus jede samo zimi kada ga stvarno volim.

I evo nastale su teglice kupusa koji pomiješam sa rukolom i kuhanom cveklom, dodam malo preliva i to je to.

Fermentacija je stari način konzerviranja hrane, odnosno to je proces pretvaranja ugljenih hidrata u kiselo ili alkohol. Šećer iz hrane hrani bakterije i u tom procesu proizvodi se mliječna kiselina koja je odličan prirodni konzervans. Kako kupus fermentiše, proizvode se dobre bakterije ili probiotici za koje reklamu možemo vidjeti na svakom autobusu u gradu. Dobre bakterije zaslužne za kiseli kupus, vino, hljeb od kiselog tijesta, kefir, proizvode od soje poput misa i tempeha, a i za zdravljen našeg probavnog sistema. Ovaj proces je toliko jednostavan, a fermentisano povrće je odlično pa stvarno nema razloga da se malo češće ne zabavimo na primjer u kupusu. Što više fermentisane hrane konzumiramo obezbijedićemo sebi više dobrih bakterija i ojačati naš imuni sistem, probavu i dobiti obilje antioksidanasa.

Stvarno je malo posla oko ovoga, zasučite rukave i poigrajte sa sa kupusom! Ako je ova mala količina u pitanju biće dovoljno i 3 dana fermentacije, mada ne brinite u bilo kojoj fazi fermenticije kupus je bezbjedan za jelo.

Salata od kiselog kupusa

Potrebni sastojci za kiseljenje kupusa:

  • 1 velika glavica kupusa
  • 1/2 komorača
  • 1 ravna velika kašika morske soli

Za salatu:

  • 2 šolje kiselog kupusa
  • 1 srednja kuhana cvekla
  • šaka rukole
  • 2 kašike hladno cijeđenog maslinovog ulja
  • 1 čajna kašičica meda
  • sok od 1/2 limete

 

Način pripreme:

  1. Kupus i komorač izribati na sitno. Pomiješati sa morskom solju, i “izmasirati” rukama tako da pusti sok. Prebaciti u čistu staklenku, snažno pritisnuti tako da povće na vrhu tegle bude prekriveno sokom, pritisnuti plastikom za zimnicu ili drugom teglicom napunjenom vodom, prekriti čistom krpom. Ostaviti na hladnijoj sobnoj temperaturi i tamnijem prostoru da fermentiše, a povremeno, ukoliko je potrebno, pritisnuti kupus kako bi stalno bio u vodi. Kada je dovoljno kiselo po vašem ukusu, (meni je ok i nakon par dana),  stavite poklopac, prebacite u frižider i tako može stajati nekoliko mjeseci.
  2. Za salatu skuhati cveklu, narezati na kolutiće, pomiješati sa kiselim kupusom, rukolom i preliti sa prelivom od meda, ulja i limete.  Budite mi veseli i čili i uživajte u finoj hrani 🙂 
print

4 comments

  1. Wow ostala sam bez teksta… veca zamisljam kakvog je divnog ukusa ovo sve! Mislim da cu ovih dana bas da isprobam recept. S tim da bih ja samo jos u to sve izribala i koru limete 😉
    Hvala za recept… vec mi ide voda na usta 🙂

    1. Draga Ana, to je jedan od onih postova za koji misliš “pa kome treba recept za ovo”! A baš mi je drago da ti se sviđa!

      1. Pa da, znam! U suštini treba postaviti recept za sve što osmislimo (barem ja tako radim 😉 ) jer tek kada postavimo ovakvo nešto (još jednom svaka čast!) ljudi onda kažu ”a kako se ja nisam ovoga sjetio/la?” 🙂

        1. Slažem se Ana! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *